VELIKA BAJKA
Rat je završen.
Ja i šezdesetogodišnji otac Đurađ
sedimo u hladu šljive
i pijemo rakiju.
Listamo albume starih slika...
(brkovi dede Mihajla dominiraju na jednoj,
na drugoj ručni rad bake Stane...)
„Ova bi godina mogla biti rodna,
kukuruz je dobro kren'o,
još samo da padne malo kiše...“,
kaže otac i dodade:
„Idemo u kuću, sad će TV dnevnik.“
Uzeh rakiju... ulazimo u kuću.
(Lepa je naša kuća, nova,
prošle godine smo uradili fasadu.)
Gledamo u ekran...
Neko je bombardovao
devetnaest država,
od toga sedamnaest evropskih...
Porušene mnoge fabrike, mostovi...
Avioni pogodili voz pun putnika,
gađali bolnice, televizijske stanice...
„Strašno!“, viče otac.
„Ima li ijedna dobra vest?“
Ima, velim ja, slušaj –
(spiker beogradske televizije):
„Po zvaničnim podacima
u Evropi je najmanje izbeglica
u našoj zemlji.“
„Naspi još jednu, sinko Marinko!“
Čini se da izlaz, možda tijesan, tužan i neizvjestan, uvijek postoji. Čvrst je znak jednakosti između: NASPI JOŠ JEDNU i UVIJEK POSTOJI GORE OD GOREGA.
Bravo, MAKI !
Pozdrav iz SA :)
Mirko, hvala za komentar!
Jasno mi je da ti sve shvaćaš (čitaš i ono između redovaa); tačno je da uvek može biti GOGE od GOREGA, ali je tačno da je svako najbliži sam sebi. (Košulja je bliža telu nego kaput.) Moje pitomo rodno selo je IMALO 100-tinjak kuća... Kažem: imalo...
Pozdrav, Maki
Da, čovjek je čovjeku spreman nanijeti boli kataklizmičkih razmjera. Mislim da je istina u prosudbi jednog filozofa (zaboravio sam mu ime) da duhovni rast čovjeka na Zemlji još nije dovršen.
Ugodan dan, MAKI !
Poslano:
21. 03. 2022 ob 16:57
Spremenjeno:
21. 03. 2022 ob 17:03
"...u meni neka tuga, u meni neka sjeta
u meni neka tajna bezimena
u meni ona suza moje braće Slavena."
Lp, Katica
ali kot pravijo - bog je najprek sebi brado stvoril
na zdravje, Maki
Za balansere,
Ne boj se, imam ja prilican cug.
Naspi jos jednu, za umorne livce,
Za proletere,
Veceras treca smena vraca tudji dug...
Neki, sa tvja, nam pričaju kako vide, a neki kako su im naručili, da vide.
U svakom slučaju, treba nam koja ljuta!
lpb
Katice, ti si melem za svaku ranu. Hvala ti.
LpM
Irena, hvala za dotik. Častim zelo rado (nimam kače v žepu), ampak se trudim ostati trezan in misliti s svojo glavo.
Nočna izmena? Hm, nekaj mi je znano :)
LpM
Branka, hvala za komentar. Da, neko je nekome naručio... Neko nekom brani da ima drugačije mišljenje... Pitam se, da li je bolje imati svoj stav (biti neutralan), ili kopirati jedan deo planete? Problem je što o ratu najviše znaju oni, koji su gledali na TV ...
LpM
Maki, vsak trenutek se vse spreminja, če je to v skladu narave, je ok, če je v skladu nerazumnosti pa se rane celijo stoletja.
Bilo je ... "z ljudsko pomočjo" ni več ...
Lp, Stojan
Stojan, hvala za dotik.
VELIKA BAJKA je moja bolečina, srečni so, ki jo nimajo.
LpM
Dokler se norost dviguje nad razumom, je srce edino upanje!
In prav v poeziji je resnična srčnost.
Lp!
Jošt Š.
Sanjam da tako sa ćaletom popijem po koju i hladu šljive neke Vojvodine...ovog proleća sigurno...hvala ti za pesmu :)
Hvala za dotik, Jošt.
Saj drugače ne more biti: če nimaš srca, ne moreš biti pesnik.
LpM
El Prolinjo, hvala tebi za dirljiv komentar. Šta da se radi - ponekad ostanu samo snovi. I, naravno, sećanja na neka užasna vremena. Nemamo pravo zaboraviti.
Srdačan pozdrav iz Ljubljane!
Maki
Pesem, ki je pomaknjena v nedoločen čas; zdaj se zdi preteklost, zdaj prihodnost ... prinaša povsem človeški odziv na grozo - čestitke,
lp, Ana
Ugodan dan ti želim,
Katica ☺
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 21. 03. 2022 ob 11:28
- Prebrano 872 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 287.14
- Število ocen: 12