Na jastuku sam pronašla
narandžasti prsten
skinut sa horizonta
dok smo putovali dušom
ka onom mestu
gde vrapci imaju posebne simfonije.

Sećam se predela posutih ćilibarskim oblucima
na zelenoj podlozi koji mi malo pomalo
ukradu pogled, misao i otkucaj
prsten što miriše po narandži.

Kad mačka prestane da prede
i sve utihne
pred pragom sna dolaze mi nežnogrle ptice
sa semenjem budućih pesama.
U mraku ne vidim prste, papir i olovke,
lenjost se osili,
glava odbija poslušnost.

Jutrom se zavlačim pod krevet,
otvaram ormar, istresam haljine,
zavirujem u šoljice,
dlanom prelazim tepih
u nadi da ću ih naći
u originalnom postponoćnom izdanju.

Skupljačica poruka u zrnevlju.

…htela sam nešto bitno da ti kažem o životu,
o ljubavi i ljudima,basnama i bajkama,o smislu i besmislu,
o ispisanim svilama mojom nutrinom

da znaš gde da sam ih pohranila, nađeš i,
preneseš dalje ako poželiš, ali…

jedino to pronalazim
i zvuk narandžinog mirisa
kako lagano zatvara vrata dok vičem:
Gde su nežnogrle ptice?

Jelena Stojkovic Miric