Klin se bolom ne izbija.

Možda sam kao čovek zatajio,

pokušavajući slatkorečivošću

da doprem do tvog srca.

Sad oko sebe vidim - sve se nudi

ali uzmiče deo po deo nas;

pod svetlom bez svesti

o sopstvenoj vrednosti.

Ne, ne znam

da li ovo zvuči

kao pretenciozna ispovest

ili kao isprana savest;

da li kao očajničko zapomaganje

ili iznuđeno priznanje?  

Ne znam gde su jurili momci

na pomahnitalim motorima

od čijeg se zvuka ledi krv u žilama.

Ne znam kako se odjednom

stvorio treš u tvojim mislima.

Ali znam šta drugi ljudi ne vide,

znam šta drugi ljudi ne vole.

Ne vole uopštavanja.   

Vole da im se uobliči

da im se jasno kaže;

i znam da vole da sude.

I znam da se potajno dive,

herojima ulice.

dejanivanovic