Ponekad, s jeseni
Ponekad, s jeseni
Ponekad, s jeseni,
kada dan od noći kraći postaje,
ja se setim ljubavne priče
gde zaljubljen čovek sam ostaje.
Kada svelo lišće pada
i sahrani puteve ljubavi naše,
ja se setim mesta u parku,
gde usne usnama poljubac daše.
Polako priroda tone u san,
nesvesno sećanja prošlosti budim,
mada ne želim tebe da se setim,
jer kada se setim skoro poludim,
što smo bili tako blizu venčanja,
a od svega ostaše samo sećanja.
gde zaljubljen čovek sam ostaje.
Kada svelo lišće pada
i sahrani puteve ljubavi naše,
ja se setim mesta u parku,
gde usne usnama poljubac daše.
Polako priroda tone u san,
nesvesno sećanja prošlosti budim,
mada ne želim tebe da se setim,
jer kada se setim skoro poludim,
što smo bili tako blizu venčanja,
a od svega ostaše samo sećanja.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Zera Princ
- 04. 02. 2022 ob 00:48
- Prebrano 281 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 44.38
