Krenem li u vrtove susretanja
sve je u redu
i aurora borealis dok se poigrava na dlanovima
ramenom zglobu il igra na lopaticama
sve je u redu
eueforija i šljokice svemira u kosi
sviranje nožnim prstima po dirkama klavira

i vetar iz južnih truba
gibanje tela po njegovoj sinfoniji
krenem li u vrtove susretanja
sve,
sve je u redu

Rastanci
na svetim putevima postojanja
ne glumatajte, ne podvaljujte magline
ne pokušavajte lažnim zvezdanim platnom očarati me
ne izvlačite mi bele zečeve
ne dam se
ne dam se olako zavarati
Rastanci, nikad vas nisam volela

od omiljenih zelenih cipela
odvojena
od konja riđanih, belih;
starog telefona sa okruglim brojčanikom
od starih građevina
od jezerskog zelenila
mirisa kojim se hrane moja polja
od morskih trava
od ljudi dragih otrgnuta

Rastanke nikad nisam volela
i zato ne pitaj
ne pitaj ništa
dok slani biseri niz moje biće padaju spolja, iznutra i,
stojim u krugu njihovom zatočena
Ne pitaj
ni kada primetiš
kako lako žvaćem rastanke glumeći nevešto
u grlu grumen odaje
i kada vidiš da nalikujem glinenoj skulpturi

Samo me pusti,
pusti
dok ne prođe slanih bisera grmljavina

Rastanci nikad vas nisam volela.

Jelena Stojković Mirić
23.01.2022

Jelena Stojkovic Miric