U trenu žetve
Kada koplje probode trougao
i ostane samo Sunce
nad mojom nadom jalovom, a svetom,
kada prokrvarim sa dna kace, vrha sveta,
i sve odrečeno, a ljubljeno vrati mi se,
ako rodim,
poljubiću strašni srp, sresti te, a tada,
tako kružan, neponovljiv, reći ću ti:
Ne vraćam se, ovo je
foto-finiš za život i smrt.
Iz rukopisa
Sanjaš li? Mozaik krvi, bola, boli, uzaludnosti, zemlje, nihila?
Zašto su vrhunac i ambis u ravnini? I zašto implodiramo u strahu?
Maestralno!
(Je li "naponovljiv" trebalo biti "neponovljiv"?)
Bravo!!!
Hvala ti puno. Da, trebalo je da bude neponovljiv. Ispraviću to.
Beskrajna je divota napojiti se izuzetnom poezijom.
Živio, Vladimire !
lpm
Hvala od srca.
Lp
Pesem, ki z edinstvenimi prispodobami spregovarja o življenju in njegovem namenu, čestitke,
lp, Ana
Hvala od srca, Ana. Čast mi je.
Lp V.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vladimir Vuković
- 30. 12. 2021 ob 12:33
- Prebrano 449 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 151.84
- Število ocen: 6