Kako živeti u velikom gradu

kao slobodouman čovek

gde je buka nepodnošljiva?

Na kraju dugačkog hodnika

kao podstanar 

gde je svetlost predaleka?  

Prevelika kirija

za siromašne nedostižna

za prazne ispucale zidove,

požutele, čađave tavanice,

visoke, gole, nedodirljive

sa kojih se obrušavaju paučine

noćnih pustoši.

Ničeg na dohvat ruke;

samo psovke

pijanaca, noćnih prijateljica,

žučnih mušterija

poslednjih zelenih tramvaja,

pomešane sa alkoholom i prazninama

u teškoj glavi.

U gradovima;  

poslednjih šansi,

neuzvraćenih ljubavi ... 

dejanivanovic