Nedotakljivost

Včasih je možno premagati kaj -
edino na način, da se ne borimo.
Včasih…

Včasih je možno verjeti
le tako, da ne verjamemo.

Včasih se zgodi preobrat,
ki ga ne bi bilo, če bi verjeli v tisto,
kar mislimo, da je nujno.

Precej sam je človek,
ki se ubada s takšnimi mislimi,

a ne zato, ker bi bil osamljen v tem početju,
temveč, ker ni nikogar, ki bi lahko bil -
namesto njega.

In tako hodimo po svetu in dežju,
z zavedanjem,
da ima vsakdo svojo kožo.

In veliko je, da si pustimo dihati
v svojih lupinah
in se umaknemo,
ko nam srebrne luske temnijo dlani.

In ni malo – vedeti, da je minljivost
le druga stran enačbe.

In ni malo vedeti, da je tisto malo trajanja
v katerikoli obliki,
ki jo imenujemo življenje,

enako pomembno kot večnost

o kateri sanjamo tako malo.

Nedodirljivost

Ponekad je moguće pobijediti nešto –
jedino na taj način da se ne borimo.
Ponekad…

Ponekad je moguće vjerovati
samo tako da ne vjerujemo.

Ponekad se dogodi preokret,
kojeg ne bi bilo da smo vjerovali u ono
što mislimo da je neizbježno.

Poprilično sam je čovjek
koji se bavi takvim mislima,

ali ne zato što bi bio osamljen u tom činjenju,
već zato što nema nikoga ko bi mogao biti –
umjesto njega.

I tako idemo po svijetu i kiši,
svjesni
da svako ima svoju kožu.

I puno je da si dozvolimo disati
u svojim lupinama
i umaknuti se
kad nam srebrne ljuske tamne dlanove.

I nije malo – znati da je prolaznost
samo druga strana jednadžbe.

I nije malo znati da je ono malo trajanja
u bilo kojem obliku
što ga nazivamo životom

jednako važno kao vječnost

o kojoj sanjamo tako malo.