Sokacima, uzbrdicama i kaldrmom glomaću raštimana seoska drvena kola i

škripe drveni preklopi, zavoranj i gužva – žilava drenovina,

a jaram žulji istegnute ujarmljene vratove marve,

dok kolski rukavci cvile pjesmu težačku, vapeći za kolomazom,

što je u crnoj kutijici čuvan, za ne daj Bože,

kada jaram nažulja vrat, pa koža pukne i okrasti, i

kada kljusetu samar prokrvari leđnicu, i

kada rogata marva u boju pri prvom sudaru odbiju si rog, pa

ostane samo bolan krvav živac, ili

si rogom proparaju kožu,

namaže se kolomazom da se muhe ne kupe na ranu i ne opogane je -

okusi jeseni, čemerni.

Kemal Ljevaković