...uvek se završi s nekom od naših pesama..., ravno, ko utihnem, spregovorijo stvari in potem sem samo še medij. Dotaknil si se nečesa usodnega. Lepo.

Lp, m

Ne gre se zanikati.

Ostani svoj.

lp

pi

Ne možemo biti neko drugi. Zato je neminovno ostati ono što jesmo. Ponekad se, ploveći duhom, zaigramo stihovljem, pa između njih i nas stavljamo znak jednakosti. I iza sebe ostavimo dobru i zanimljivu pjesmu.

Lijepo i dopadljivo, MAKI.

Ugodan i uspješan dan !

mp

Maki, s temi maskami in pogledi v tla, definitivno nismo več isti ...

To, kar se nam je pred leti zdelo nemogoče, je postala kruta realnost, da o neumnostih okrog tega ne komentiram (mislim predvsem na ukrepe, odloke, nasprotovanja, kontradiktornosti stroke, ki se že v enem dnevu večkrat spremenijo ...). 

Lepo bodi (z masko ali brez  :-)

Stojan

Miko, Irena, Mirko, Stojan, 

Hvala prijatelji za podporo! Res je, moramo nesti svoj križ! Ali, kot je dejal Jesenjin: 

Sve što živi na ovome svetu

Neki ožiljak ima; 

Da nisam rođen za poetu

Bio bih među lopovima. 

Ostanite zdravi in naj vam muza šepeta! 

Maki

Maki, ostani svoj (ne saginji glavu i ne stavljaj masku) i ako tvoju pjesmu nitko ne sluša ili ne čuje kao što J. Dučić pjeva u svojim stihovima " De profundis":

"Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,
Ne pitajući da l je kogod gleda,

I da l je sluša; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Što joj pjesmu nikad niko čuo nije"

Veliki pozdrav i lijep dan ti želim, Katica ☺

Katice, hvala na podršci - puno mi znači. Da, nema druge nego ostati svoj. Izabrala si fragment iz divne pesme - kao da znaš koliko volim Dučićevu poeziju. Hvala ti. 

Lep dan ti želim i srdačno te pozdravljam! 

Maki

Eksistencialna pesem, ki govori o oddaljevanju in približevanju; če bi utihnil (nadel masko, se prilagodil večini), bi ne bil več prepoznaven (eden od mnogih in izgubil bi tudi sebe) ... čestitke,

lp, Ana

a možda 

prepoznao ne bih

ni sam sebe.

... prav gotovo, zato ostani to kar si!

Čestitke,

Marija

Res, najbolj pomembno je, da se vsaj mičkeno razlikujemo od drugih in smo po nečem prepoznavni, tudi v lastni predstavi unikatni.

LP, mcv

Ana, Katice, Marija, modricvet, 

Hvala od srca! 

Kaj še reči? "Ne možeš iz svoje kože!" 

Ali: Navada je železna srajca! 

LpM