Svakoji mi stih rovit bješe, loše kondicije, 

samo trolist misli svaki nudi, slab -                                                                                                   

amorfije stihosklopa manje-više.

Tražim, skrajam onaj sa četiri lista                                                                                              

tajim da bolujem nad svakim, i od                                                                                             

toga više, ali mi se ne da da ga ukrojim.

Za àstrālan ti fluid i eliksir živodajni                                                                                              

mahatme moje pijedestal nudih, sebi 

ràskoljeno srce, i ratio recta - 

Kad gêjša si umješna i volšēbna,

te moja empirija i moj spleen, ne 

nikako moja bitna esèncija.

Kemal Ljevaković