Pučina

iza nas

nedokučiva,

ćuti ...

Izdigle se

peščane dune;

more liže

nožne prste, 

oble strune

i suve trske.

Nabrekla

zemljina kora,

puca od

sunca i umora;

dnevna toplina

silovito podgreva

dugačku ulicu

do kraja

kamenog mola ...

Kovarijanse

gustih smola;

nagriza

pesak i so. 

U tišini

se nude 

beskrajni, 

bajkoviti,

zaspalih starina

artefakti.

Da li je normalno

u dvadeset

do dva otići

ili slušati -

- huk divljina

miris planina,

smiraj tišina ..?

Lepotu izobilja,   

more pršti; 

bol i prašina

bića. 

Očaravajuća

neobična

čudnovata,  

naivna želja. 

Zbilja retka

nadobudna,

nemirna zemlja; 

duh visina.  

Šaka maslina.

dejanivanovic