Popio sam flašu vina,
za gušt meni, u čast njenu.
Popio sam, i ne žalim,
od tog vina suze krenu.

Popio sam flašu vina,
baš k'o da ga piti neću,
popio sam, i ne žalim,
od tog vina ja umreću.

Popio sam i neka sam,
jednu flašu crnog vina,
u lažljivoj letnjoj noći,
punoj mraka i nigdina.

Popio sam flašu vina,
dobrog, crnog, k'o što treba,
to ja samo sebe hrabrim,
svake noći smrt me vreba.

Popio sam, trezan nisam,
al' dovoljno shvatam stvari.
Dokle voliš, dotle živiš,
oživljavaš san, ustvari.

Popio sam flašu vina,
popio sam i opet ću,
od ljubavi i od vina,
od to dvoje i umreću...

Milen Šelmić