DOK MUZA ĆUTI
Nisu moju lađu potopili vali,
Niti se je, trula, razbila o stene;
Još uvek se drži kursa kog su dali
Talenat i volja, i tečnost iz vene.
Nisu mojoj ptici salomljena krila,
Drvlje i kamenje na put neće stati;
Nadahnuća puna kao što je bila
Al’ je zrelost rekla: treba i ćutati!
Od vajkada reči poput sablje režu,
Dižuć’ u visine, bacajuć’ u blato.
Jednom laku bitku, drugog puta težu
Vode kroz poslanstvo od Boga im dato.
Dok po plodnoj njivi bacam seme-Reči,
Moj duh znade da je s Parnasa oplođen –
A time se pristup zaboravu spreči:
Na dan svoje smrti ja ću biti rođen!
Maki, što da kažem, tema, poetski izričaj, rima, ritam sve za sami vrh poezije, a može i Triglava. Super!
"Na dan svoje smrti ja ću biti rođen!"
Lp, Katica
Maki, kaj dodati, ko si že sam vse povedal?
Res te je užitek brati.
LP, Stojan
Katice, veseli me da ti se sviđa "tišina" moje muze. Samo - ne diži me previše u visine (sa Triglavom sam završio) da se ne uobrazim.
Lep dan želim i pozdravljam te!
Maki
Hvala Stojan!
Ja, tako je: včasih "nakladamo" vsak das, občasno pa zamolknemo.
LpM
Ne daj se, Maki, ne daj ...
Lp
Ne dam se, Dušica, ne dam!
LpM
Res: ko smo starejši, se vprašamo, je bolje obmolkniti kdaj pa kdaj ... čestitke k eksistencialni pesmi v rimah,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 27. 06. 2021 ob 21:25
- Prebrano 573 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 226.57
- Število ocen: 12