PONICALE SJENE & OTVORENE ZJENE

Koračam život - iznova -

dokučujući smisle svojih koraka sijedih snova.

Od jezika do srca put je dug,

sreća moja i spas mi tamo vijuga, do svodova Tvojih duga.

 

Sjene svoje zasijavam -

u odraz i trag moj, bih da dosegnu.

Tako su mi blizu, bljesnu i 

u iskorak mi moj uvijek pobjegnu.

 

Zastadoh, daha da uzmem. Duboko. Umoran.

Na rubu. Svom. Sam. Razmišljam.

Bdim rasanjenu noć mjesečinom razasuta.

Zrcale mi svjetla Tvoja u poglede iz praznoga srca.

 

Nadahnuće novo čekam

ispražnjenom dušom

tražnjom ovisan.

Tražim i molim. Te. Nesan.

 

Ali, tu mi um zastaje.

Doziva se iz izvan pameti.

Stojim s kamenjen i sa ruba stijene

gledam praznim pogledom u kojem

nema hladne moje sjene.

 

Osvrćem se. Zatečen. Ugledah!

Nema ni mene! U ovovremenu bijah

k'o kišna kap i more, u trenu,

kada kane, i nestane.

 

Na kraju se je, ili se je na novom početku, svejedno je,

kada se Sunce ili sa sunca zdjene,

zapisi ovi neka budu mi -

ponicale sjene ili otvorene moje zjene.

Kemal Ljevaković

miko

Poslano:
31. 05. 2021 ob 00:55

...u trenu,

 kada kane, i nestane ..., všeč!

lp, m

Zastavica

DragoM

Poslano:
31. 05. 2021 ob 18:22

Zelo všeč!!

Lp, Drago

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Kemal Ljevaković
Napisal/a: Kemal Ljevaković

Pesmi

  • 30. 05. 2021 ob 17:55
  • Prebrano 156 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 99.42
  • Število ocen: 4

Zastavica