Bâl-kân, jest jednako je svečani ples vladara, na Balkanu,

(trajaše, traja san – k'o sreća dok se čeka)

jer su različitosti ujednoličili, suprotnosti ne suprotstavili, 

pa se razdragani razigrali, a dotad im bjehu

od pamtivijeka samo maskenbali, i inati, i uvijek se

u razdiobe i Rat dviju ruža pretvarali, pa

telali telale:

- Čujte i počujte! - i u doboš batom stanu

dobošari viču: - Čujte, čudo nečuveno,

ljubi se Istok i Zapad na Balkanu!

Barutom mirisali, dželatili i hijenili, vještice lovili

napokon dočekali svečani ples vladara na Balkanu

(i odazove svijeta odbjegla)

jer se spojilo nespojivo, združilo nezdruživo, pa

telali telale i u doboš batom opetuju i

uzvikuju: - Eno, čudo neviđeno,

ljubi se Orient et Occident na Balkanu! -

I Sudnji dan je Svemogući odgodio,

pomjerio za kasnije, zadovoljan, da je dočekao,

da je bâl kánova Balkan doživio i da se

spojilo nespojivo, združilo nezdruživo, 

različitosti ujednoličilo, suprotnosti ne suprotstavilo,

pa telali telale, te u doboš opetovat batom stanu i

povikuju: - Eno, čudo nečuđeno,

ljubi se Mašrik i Magreb na Balkanu!

Bâl kánova na Balkanu, k'o čežnja velik,

suze radosnice proplakuju,

i rime pjesnika se čuju,

ljubavi - nebo i zemlju spajaju,

(i gore i dolje, duša mira treba)

od Istoka do Zapada

od Orienta do Occidenta

od Mašrika do Maghreba,

(razlike se u zagrljaj uzimaju) 

poljupcima uspokoji nastaju, pa neka traju,

neprestano, ko sreća kad se (do)čeka, dovijeka!

Kemal Ljevaković