OSUŠENA GRANA
Ovog proleća bez odela osta.
Zašto haljine svoje od nas krije?
Ne čeka vetra, svog najdražeg gosta,
Zelena moda više za nju nije.
Golota njena sve razloge oda
Što se izdvoji od svojih sestara.
Bez lišća, cveta, i bez svoga ploda
Nikoga više neće da očara.
Neki pamtimo granu kao mladu
I sećamo se kad smo mali bili:
Odmarali smo u njezinom hladu
I ptičja gnezda u njoj nalazili.
A sada čeka osušena grana
Da malaksaju vrelog sunca zraci.
Tada će ruka – ta je priča znana –
Nju da odseče i na vatru baci.
Žalosna smrt jedne grane. Svi smo mi "grana" i neka ruka će nas odsjeći, a hoćemo li završiti na vatri ili negdje drugdje to samo Bog zna. Super stihovi, Maki!
"..Tada će ruka – ta je priča znana –
Nju da odseče i na vatru baci."
Lp, Katica
Tako je, Katice, lepo si povukla paralelu, priroda je zaista puna "slike i prilike" svega i svačega, pa tako i naših života. Hvala ti za stručan komentar.
LpM
Maki, meni je ta tvoja pesem kot prispodoba nekega odraščanja, naše minljivosti, opisana na tvoj način. Odlično ti je uspelo:)
LP, Stojan
Hvala Stojan. Lahko se tudi tako reče...
LpM
E dobro, da sem bila veja posušena v krošnji, ki živi ...moj spomin.
čestitke
Hvala Mile.
Hvala Svit.
Ja, slej ko prej vse se posuši, edino Pesem ostane "na veke vekov", spoštovani Svit.
LpM
ne vem, zakaj se mi vse pesmi, ki so kaj vredne, zadnje čase zdijo pesmi upora!
lp L
Zelo lepo, Maki, sporočilna ♡
Čestitke!
Lp,Marija
Lijep pozdrav,
Katica
Lidija, to je zaradi tega, ker v sebi imaš noto pravičnosti!
Hvala.
LpM
Marija,
Katice,
Hvala od srca!
LpM
Maki, všeč mi je. Dobra pesem, čestitam!
Lp, Lea
Maki, in še, opravičujem se, da sem zadnjič izbrisala haiku, pod katerim si mi komentiral.
Z objavo sem se prenaglila, ker nisem imela časa, da bi haiku dodelala, sem ga izbrisala.
Lp, Lea
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 27. 04. 2021 ob 21:25
- Prebrano 532 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 213.31
- Število ocen: 13