Srećan Dan poezije
Srećan Dan poezije svim pesnicima, i koji imamo i koji nemaju svoje objavljene knjige, imamo naše pesme i imaju one nas.
Za današnji dan, nekoliko mojih pesama koje sam posvetila poeziji - ili je ona mene posvetila pesmama... sve moje je u njih stalo.
I BOG STVORI PESNIKINjU - Nena Miljanović
na enigmu
šta je starije i ko je koga stvorio
bog čoveka ili čovek boga
pesnik pesmu ili pesma pesnika
nema odgovora
i zar je važno pitanje hijerarhije
kad je suština u činu stvaranja
nema razlike
sve je ionako samo stvar verovanja
ljudi u bogove i boga u sebe i pesnike (iluzorne kao on)
i mene u svoje periodično samostvaranje
ciklusima pevanja o tebi
u kojima nastajem izgovorena u ženu
između verovanja u čoveka (kad mi se vratiš)
i sumnje u višnjeg (kad me ostaviš)
slovom o ljubavi
bivamo i ti i ja i bog
u stvaralačkoj snazi starijoj od stvaranja sveta
i zar je važno
da li je ljubav stvorila moju poeziju ili poezija ljubav (i tebe)
i žena pesnikunju ili obrnuto
kad je sav čar u činu stvaranja pesme
i đavolske moći
da budem sama svoj (ne)milosrdni stvoritelj
molitvom pesnikinje gladne reči
i kletvom žene
site poetske prevare
MOJE DRAGO LUDILO - Nena Miljanović
Zaista,
ludost je naoružati se mesečevim zrakom
i verovati da je to koplje španskog zanesenjaka
El ingenioso hidalgo Don Quixote de la Mancha
(zar iko razuman još veruje u vetrenjače )
ali ,
protiv nečega se mora ustremiti koplje i stih
inače,
čemu pesničko viteštvo i posebnost
ne zamerite mi ludost vi koji niste poete
i to što nipošto ne želim biti vi:
vaš razložni svet mi preteći crno-beo,
pobiću sve svoje snove ako ne vidim sve kroz spektar,
jer ne umem da sanjam osim u šezdeset boja
i kad bih bila kao vi
plakala bih plavim i ljubičastim suzama
sve dok mi duša kroz oči ne iscuri
zbog šarenih sitnica koje bi se obezbojile
I smejte mi se sad
vi koji sve moje veliko smatrate sitnicama
jer smešno vam je što pevam sa vetrom u trščarima
i komadom trske dirigujem "Mesečevu sonatu"!
Pa dobro!
Smejte mi se,
nije mi žao što mi se podsmevate kao Fantomu iz opere,
vas mi je žao što ne čujete akorde u ševarima!
Mora da je tužno biti gluv za muziku vetra...
...i ne mreškati se površinom reke pod pljuskom,
ne mrestiti se i ne praćakati u vodama neprolaznosti
sa srebrnim mrenama i pijanim klenovima ...
...plakala bih kad ne bih bila reka i riba,
sve dotle dok se od suza ne pretvorim u reku
poribljenu mojim pijanim od ljubavi pesmama !
I sad sam sasvim žalosna
jer moram da vas ostavim tu gde ste
i takve sive kakvi jeste
veče se bliži i kasnim već,
i žurim,
rugajte mi se koliko hoćete,
ali, ja učestvujem kao ritual majstor
u svečanostima večernjeg umiranja i jutarnjeg rađanja sunca
zbog poruke Obnovljivosti Ljubavi ,
u koju verujem kao u rađanje sunce posle zalaska
i čekam dokle je Sunca i mene
da me mutavu zbog rastanka
raspeva njegov povratak ...
VELIKA GRAMATA ZA MALE - Nena Miljanović
Tražim od života gramatu
Za ptice pevačice koje nikad ne polete,
A pevaju suncu najlepše ode
I nikad krilom,
Ne okrznu nedostižno nebo,
Suviše sitne da prate razmetljive kondore
Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu.
Za male što se nikad ne vinu,
Tražim veliko priznanje,
I počasno mesto pod suncem,
Iz zlatnih visina da im odjekne cvrkut
I nadjača glas jačega.
Tražim od poezije
Promociju za pesnike bez knjiga:
Svečanost tišine za gluve za aplauze
I slepe za pisana priznanja da su pesnici,
Za one najtiše što se ne razmeću papirnom slavom
I ne žive
Ako ne pišu bar prstom po prašini koja će ih pomesti
Za tvoje najbolje
Pozovi poezijio publiku:
Duhove nepriznatih poete iz prošlosti-
Nepoznate francuske trubadure
Što su inspirisali poznatog Prevera,
I dronjave španske ulične svirače
Bezimene Cigane
Što su stvorili ime Lorki
Svi neka dođu
Sa po dve gramate za anonimne:
Sa vinutom sitnom pticom pod jezikom
I perom palog kondora pod petom.
PESNICI - Nena Miljanović
Dolaze drugačiji na svet
Sa ptičjim perom među prstima
I crvenom mastionicom u prsima
Nesrasle grudne kosti
(ko rana im zjapi u nedrima)
Sa očima spreda i na potiljku
(za prošli i budući plač)
I s Ahilovim petama na obe leve noge
Zlatoustim
Nikad im ne izrastu očnjaci za ujed (bar u samoodbrani)
Gluvi za uvrede
Iako im je uvo veliko kao školjka piskara
(eho ljubavi njime osluškuju
i kad je od udaha manja i tiša
I kad je nema
sem u njihovoj misli
o nekom kom ni misao više nisu
čuju tu umrlu ljubav
čuju)
Ne smejte im se što su drugačiji
I ne žalite ih kao cirkuske nakaze
Iako su klovnovi
Za vas pevaju i kad plaču
Oslušnite
Vaših duša je ugušen glas
I neizgovorena reč o onome što nosite
A ne umete izneti (ni izreći)
Kao naopačke rođeni
Kao pesnici
Što žive tek kad pomru
Ne smejte mi se
Ne smejte
SAPFO - Nena Miljanović
Prognanice tamnoputa iz Sirakuze,
deseta sestro među muzama
nisu ti sačuvali tvoje smele pesme
spalili su "moralni" koji znaju za stid
na lomačama od suvog lovorovog lišća sa tvoga Lezbosa
i vetrovi vrući Egejski
razneli su prah Tvojih reči
na četiri strane tvoga Lezbosa!
Kroz vekove i milenijume
putuju još uvek čestice pepela
i prah Tvoje ispisane reči pada po pesnicima
od Horacija i Ovidija,
do Bodlerove poeme o tebi Sapfo
u nadahnutoj:"LES FLEURES DU MAL"-
do mene, anonimne pesnikinje
koja bih da pevam o prokaženima
po cenu sopstvene izopštenosti!
Ne marim, pevaću,
pa neka me pale na lomačama od lovora-
neko će lovorike za moje opekotine,
neka za mene izgrade novu Sirakuzu
za progon i spomenik da sam bila
sa titulom jedanaeste muze Mortale!
Izmedju redova ispisanih tušem
po ugledu na Tebe
ispisujem svoje poimanje Umeća ljubavi
belim mastilom vidljivim izabranima:
Kroz svaku svoju ljubav volimo zapravo sebe
i u svakom ljubavnom činu
ljubav vodimo sa sobom,
i svojim nesavršenim dualitetom.
O Tebi pevam malena iz Mitilene,
ne kao o začetnici mita o Lezbosu,
niti kao samoubici sa stene,
neću o tome previše su već rekli,
niti o Tebi kao o Ovidijevoj Heroidi:
o Tebi pevam pesnikinjo Sapfo
kao o sebi samoj,
i svom poimanju slobode pesništva
i o svome izboru načina da odem
ako mi pesme poništi sud čitalaca:
survaću se i potonuti u sebe
u svojoj poslednjoj pesmi
o slobodnim i zabranjenim ljubavima.
KADRIL KASNIH PESNIKA - Nena Miljanović
notama neveštih stihova otvaram bal
za svaku pesničku požutelu dušu
dodjite
sumrak nam je već i kasnimo
znam da se ne snalazite u vremenu i prostoru (koji nisu naši)
ali ne bojte se
do mene vam ne trebaju znakovi pored utabanog puta pesničkih kolosa
lako
naći ćete me na trnovitim stazama odocnelih poeta početnika
po mirisu varljivog proleća (u vama i meni)
slobodno
svratite mi na jedan jesenji kadril
igrajmo (se)
neuračunljivi kao mladost
(dobro je to za umetnika
biti lud i mlad kad si već skoro star)
jer pamet stari u mudrost i u velike reči o ljubavi
daleko od ljubavi
hajde
najluđim rečima izmislimo igru
u kojoj nas ima od postanka do prestanka dvoje
premostimo
prostore u kojima nas nema a hteli bismo biti:
budimo beduini što lutaju od pesme do pesme
u potrazi za zelenim pašnjacima suve duše
i pijmo kumis prevrelih reči
stidljivo sakriveni
pod šator sna u pustinjama budnosti
pa pijani od stihova
nazdravimo božanstvima ljubavi što se smenjuju
mi ih ionako lako usvajamo i odbacujemo
mnogobošci smo mi
jer verujemo u sve što svetli oreolom
što stihom stvorimo oko nekoga
strofama
preskočimo vertikale vremena (koje nam izmiče
jer kasno smo počeli da stihujemo
i da ne strahujemo od osuda zbog poznih ljubavi)
poskočimo
kao srce u grlu kad se stisne u reč što je imamo
a ne umemo da iskažemo
u pesmama
budimo nekome sve što mu nismo
igrajmo (se)
za kusur života igramo
koji se igra sa nama tačkom na bal ljubavi
i na nas
koji znamo
da ne znamo da pišemo
Vi ste, Nena, izabranica Poezije.
Nikita! Auh! Lepog li komentara! Srećna sam. Hvala , od srca (mene retko hvale)!
Nena, dober izbor in nabor, nekaj smo jih že prebrali. Najboljše pa bi bilo seveda, če bi jih objavila posamično, kot je to običaj na tem portalu ... naj bo dan poezije leto poezije ...
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 21. 03. 2021 ob 21:43
- Prebrano 360 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 71.12
- Število ocen: 4