Sve je prolazno
topljivo kao sneg na izmaku zimske bajke.

Prolaznost je ugrizla prvu ljubav
u koju smo se kleli da nikada...
ali i ona izdaje
kao i sećanje nas
kao zvezde što nas
varaju svojim sjajem
i izdaju nestankom.

 
Sve je prolazno
najlepši poljupci
rečenice od meda
umotane u šećernu vunu što stale su poemom, romanom koje smo ispijali iz energetskih vrčeva.

Sve je prolazno
pluća puna sjaja
od atlasa oblaka kad udahnu bele pufnaste kumuluse;
prvi cvetovi jabuka
što vrtlože se oko naše ose,
krišom noću ušunjaju se u jastuke
da nam kroz kapke u oči
ulete najlepši snovi.
Sve je prolazno i snovi
koji nas izdaju nemilice.
U kolenu osetiš žiganje
i znaš još jedan je napustio moje vrtove.

Dodir svile na koži
ljubav
za kojom ćemo uporno tragati
iako nam je odeća puna kunadri prolaznosti.
Negde smo videli fotografije starih i zagrljenih
kako dele osmeh, klupu i dodir usana
ta slika vodi bitku sa svetlećim znakovima
prolaznost.

Sve je prolazno i ptice i žito, miris cimeta, travnati ćilimi;
ovi pokušaji izlivanja kutaka duše mastilom
koji će izdahnuti na papiru, kori višnje ili breze.
Sve je prolazno i snovi
koji nas izdaju nemilice.

Jelena Stojkovic Miric