I ne znaš
dok se vraćaš s puta
ja se poput orošenog lampiona
mešam sa nijansama svetla
I tražim tvoj korak
da me odbaci daleko iza snova
Iza pustinje orobljene vetrom
pa negde u zelenom svetlu
kao da život pronađem:
život ruke koja piše čoveku
koji govori istinu
I koji izgovara laži
u trenucima kada je to najbolje za mene

I ne znaš
Želim da te nađem poluživog
u tvom bekstvu od mene
da ti udrobim svetlo u oči
i da bez smrti ostane reč
koja se traži...

Tatjana M.