Govorim ti o ljubavi
Sagorevam u gomili reči koje opisuju vetrove
Najluđe oluje neuronima što strije
Govorim ti o ljubavi, gomilom reči
Koje opisuju vatrene lopte
Magmu unutar stene što spaljuje vene
Govorim ti o ljubavi
Rečima koje opisuju nemire i tišine
Sve one nelogičnosti, što nam često zalede kosti
Pa bole so srži

Govoriš mi o ljubavi
Čekajući da se planine pomere same
Govoriš o hiljadama koraka što stignu pre mraka
I vrište od jedvačekanja
Govoriš o upražnjenom mestu
Sa leve strane svemira, tišina do nemira
Govoriš mi o dvema tačkama na dlanovima
Spojenim u jednu
Onu koja nema ni početak ni kraj
Ni vreme ni prostor
Onu koja je kao svemir
Nepojmljiva

Dve senke na zidu se ljube
Više je ljubavi u njima no u nama
One ne pitaju za dozvolu
Sve moje izgovorene
I sve tvoje reči neizgovorene
U zagrljaju stoje
One se ničim ne dele
U njima nema ni 'tvoje' ni 'moje'
One su jedno

Mi govorimo o ljubavi
I svako od nas je vidi na neki sebi svojstven način
A ona nas posmatra sa tužnim osmehom
I nevericom na licu
I čeka...

Bojan Tasic