Dan kada ostaviš sve i kreneš putem nikuda
Je dan kada si shvatio ko si
To je dan kada saznaš o sebi ono što niko nikad nije znao
Niti će...
Dan kada kreneš u svet
A ne odeš daleko od očiju
Koje sa sažaljenjem gledaju u tebe
Bezrazložno

Svet je bezbroj koraka
Svet je bezbroj kilometara kvadratnih
Svet je bezbroj očiju znatiželjnih
Univerzum je bezbroj kilometara kubnih
Sve je u jednom mestu
U jednoj tački pucanja
Onda kada shvatiš...

To jutro, kada kreneš, traje i traje
Ali samo prvo takvo
I jedino...
Trenutak kada shvatiš
Ništa je sve
I sve je ništa
Grabio si nikuda
Jurio ni za čim
Nisi imao nikoga
Trenutak kada shvatiš da nisi imao ništa
Trenutak je kad otpočinješ da imaš sve

*
Dok stojim na jednom mestu, imam sve
Ovog trena
Dok spavam samo koliko mi je dovoljno
Dok jedem samo koliko mi je dovoljno
Dok pevam koliko mi je volja
Dok se smejem koliko mi je volja
Ili plačem

A ti misliš da sam mrtvac
Al' pojma nemaš da sam življi no ikad
Svakoga proleća se rađam iznova
Svakoga leta sam sunce
U jesen venem
Zimi mrem
Bez prestanka sam

Nomad sam
A nisam nomad
Ciganin sam
A nisam ciganin
Srećan sam...
Sve je to isto
Dok slušam lipa kako cveta
Dok slušam trava kako raste
Slušam sunce kako korača nebom, i mesec
Slušam sova kako trepće
Sneg kako pada
Senke kako plešu
Dok se gasi dan
Il' noć podvija rep pred prohladnim jutrom
Sve je isto

Ova pokrivka od neba je mekani jorgan
Drag mi kao onaj kojeg se sećam iz detinjstva
Samo dani neka prolaze....

Bojan Tasic