NAUČIĆEŠ ME DA LJUBIM TVOJIM USNAMA
Naučićeš me da ljubim tvojim usnama
Milovaću te tvojim taktovima prstiju
Gledaćeš me mojim zenicama
Plesaćeš mojim nogama, mojim prstima
Naučiću te
Videćeš, nije teško
Pomicaćemo se u smeru lepšeg
Čulnijeg, slojevitijeg u raznovrsnim pravcima
Disaćemo poput oblaka
To će nam oni reći kako
Ovo naše jedno kuckavo
Zna putanje nedarskih slapova
Satovi bahati, šepurkasti ništa ne znaju
Od njih nećemo učiti
Ama baš ništa
Odvešću te na livadu
Koja se nikada ne kosi
Tamo gde sam posejala zrna zlatne kose
Prizvaćemo lahorne vode
Da nam razliju oblike
U akvarel tragove upisane u čeone misli
Rasplinutih trajanja
To će joj nebesko bilje
Reći kako
Odvešću te na livadu
Koja se nikada ne kosi
Tamo gde sam posejala zrna zlatne kose
Izvrsno! Čestitam!
Lp, Maki
Briljantno!
Poetski dometi za divljenje...i uživanje...!
lpm
Hvala Maki
Lp
Hvala Mirko...
Lp
Nedoločna prihodnost, ki se zdi, je onkraj želja in prizadevanj, v njej se vse izravna in uskladi z naravo ... čestitke,
lp, Ana
Hvala Ana.
Lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric
- 29. 01. 2021 ob 00:30
- Prebrano 456 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 141.73
- Število ocen: 4