Rani mraz je opalo, trulo lišće

prekrio krutom solju;

zatečen blizinom zime dršće

prozebao jež na golom polju.

Skupljajući gorke nedozrele orahe,

vesela deca mrkih veverica;

osluškuju nad hladnim poljima uzdahe   

s pitomih planina od dalekih ptica.

Između krvavih tek zaoranih brazda,

niska, polegla na prostranoj njivi, 

spretno izviruje šaš i trska … 

Uspravno, gordo; još voli da živi.

Uskoro će da zaveje; od samog jutra     

sve puteve, i dalje - netaknutom belinom - prostore…   

Možda zima zna da pronađe, iznutra,    

iznenađujuća pitanja i prave odgovore.  

dejanivanovic