Putnik sam...

putujem po mesečevoj senci...

prtljaga nemam.

Kraj mene prolazi kometa

dao sam joj bakšiš

a vratila mi kusur u ruke

ruku punu ugašenih zvezda!

Izgubljene u tišini

su reči moje tiho rečene...

Osećam

dah tvoj na vratu svom

tu si kraj mene

hladiš me

kao promaja u rano jutro

kad sunce polako i sramežljivo

dan novi... najavljuje.

Daj. pogledaj me još jednom

u oči moje uplakane

ali molim te lepo

nemoj da mi u lice pljuješ...

Razmislio sam dobro,

neću više da te molim

jer znam i osećam da je sve to uzalud...

A i to znam...

Izgubljene u tišini

su reči moje tiho rečene...

Korponai Ivan