Sofija je bila predivna.

Spremna da poleti;

premeštajući stvari po sobi

grozničavo je pokušavala

da se iskrade, da se oslobodi

svog poniznog, ropskog položaja

groznog, poražavajućeg mraka.                

Večno trgujući vremenom u bescenje.   

Ali stalno su joj dosađivali, 

podsećali stari gradovi,

stara imena, stari rokovi ...

Da nema mesta za nove

zastave, nove grobove. 

Dok stari ne promene obeležja.

dejanivanovic