Ako ti ikada budem rekao da te ne volim
I da sam pse nagovarao da laju na nas
Dok smo plovili po zamišljenom moru
Koje smo nazivali pokušajem da istrajemo
I da su pčele lažno pevale
Dok sam prosipao med po tvom telu
I to smatrao svojim doručkom, ručkom i večerom
Ako ti budem rekao da te ne volim
Znam, nećeš mi verovati
Nećeš nikad nasesti na takvu laž
Na takvog mene
Koji nisam ja

Ako ti ikada budem rekao da te ne volim
Samo ćeš se nasmejati glasno
I zamoliti me da drugi put budem uverljiviji
I sa malo više žara u očima
Reći ćeš mi to jer znaš, tako dobro znaš
Da su svi besmrtnici ovoga, i onoga sveta
Stali u jedan bunar na kojem je pisalo
Volim te beskonačno ciganko moja!
Iako je beskonačno manje od jednog života s tobom
Koji nećemo imati, jer žureći za tvojim osmehom
Koji sam pronalazio u snovima
Uđoh u voz bez voznog reda
I tako ti postadoh samo horizont, koji će
Kada ga budeš jednom sustigla
Imati inje po životu

Ako ti ikada budem rekao da te ne volim
Možda ćeš i ti mene slagati
Možda ćeš reći da mi veruješ
Možda ćeš mi reći kako sam i dalje isti
Isti onaj kojem si uplovila u poljubac
Jer nisi mogla više da odolevaš
Isti onaj, koji je uvek nasmejan
Koji je živeo za trenutke koji dolaze uvek kasno
Prekasno za ispunjen san
Ali ne i prekasno za njegovu projekciju u vidu holograma
Bar smo osetili kako bi bilo
Da je vreme imalo malo više smisla
Za pogubljene duše ciganske
Malo više razumevanja

Ako mi ikada budeš rekla da me ne voliš
Znam da će biti to iz ljubavi
Izjaviću ti ljubav na isti način
A onda ćemo joj pokloniti krila
I biće to naš mali tajni zmaj
I živeće svuda gde se budemo susretali
I biće potpuno nevidljiv za sve
Osim za nas dvoje
Ako mi budeš rekla da me ne voliš
Onako, ničim izazvana
Znaću da smo učinili pravu stvar
I znaću da je beskonačno
I više od toga

Bojan Tasic