Na pragu jeseni
Uz muziku sa starih ploča
zaspao sam u tvojoj kosi
na pragu jeseni
daleko od zavičaja
u nepoznatom gradu
Mjesec je izveo zvijezde u šetnju
hor cigana
poklonio im je serenadu
a ja sam sanjao
da otvaram vrata
dalekom putniku
koji priča
kako je jedne jeseni
ispod samotnih oblaka
lovio stepskog vuka
i tako krao svoje vrijeme
Još uvek sam tu
možda se plašim
da se probudim
da ne dosanjam svatove
koji panonskim ravninama
kao krijesnice lete
možda se plašim
da mi se osmijeh ne vrati
i da neću znati
na nebu prepoznati boje ljubavi
možda se plašim
da ću zaboraviti da sanjam
u snu i na javi
Poslano:
13. 10. 2020 ob 14:20
Spremenjeno:
13. 10. 2020 ob 16:20
nekako si me uspel položiti v čarovnikov klobuk
Poslano:
13. 10. 2020 ob 14:33
Spremenjeno:
13. 10. 2020 ob 16:33
Svaka tvoja pjesma zadrži i zamisli čitatelja. Oblije ga sjetom i zapitanosti nad usudom ljudskim.
Bravo za posebnost izričaja koji si čarobno izbrusio.
lpm
Poslano:
13. 10. 2020 ob 19:33
Spremenjeno:
13. 10. 2020 ob 21:33
Zadrhtim u svakoj tvojoj pjesmi. Izuzetno te volim čitati.
urednica
Poslano:
18. 10. 2020 ob 07:04
Spremenjeno:
18. 10. 2020 ob 09:04
Tudi mene je pesem zelo nagovorila. Odstranila bi ji le zdajšnji zadnji verz in kočala pesem z:
da ću zaboraviti da sanjam
Premisli in če želiš, popravi,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Sumiko
- 13. 10. 2020 ob 11:16
- Prebrano 414 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 313.2
- Število ocen: 11