Na pragu jeseni

Uz muziku sa starih ploča

zaspao sam u tvojoj kosi

na pragu jeseni

daleko od zavičaja

u nepoznatom gradu

Mjesec je izveo zvijezde u šetnju

hor cigana

poklonio im je serenadu

a ja sam sanjao

da otvaram vrata

dalekom putniku

koji priča

kako je jedne jeseni

ispod samotnih oblaka

lovio stepskog vuka

i tako krao svoje vrijeme

Još uvek sam tu

možda se plašim

da se probudim

da ne dosanjam svatove

koji panonskim ravninama

kao krijesnice lete

možda se plašim

da mi se osmijeh ne vrati

i da neću znati

na nebu prepoznati boje ljubavi

možda se plašim

da ću zaboraviti da sanjam

 u snu i na javi

Sumiko

igorj

Poslano:
13. 10. 2020 ob 14:20

nekako si me uspel položiti v čarovnikov klobuk

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
13. 10. 2020 ob 14:33

Svaka tvoja pjesma zadrži  i zamisli čitatelja. Oblije ga sjetom i zapitanosti nad usudom ljudskim.

Bravo za posebnost izričaja koji si čarobno izbrusio.

lpm

Zastavica

nikita

Poslano:
13. 10. 2020 ob 19:33

Zadrhtim u svakoj tvojoj pjesmi. Izuzetno te volim čitati.

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
18. 10. 2020 ob 07:04

Tudi mene je pesem zelo nagovorila. Odstranila bi ji le zdajšnji zadnji verz in kočala pesem z:

da ću zaboraviti da sanjam


Premisli in če želiš, popravi,

lp, Ana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Sumiko
Napisal/a: Sumiko

Pesmi

  • 13. 10. 2020 ob 11:16
  • Prebrano 124 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica