"Živim među svetlim i nejasnim obličjima što tmina još nisu."-
Pohvala tami, Jorge Luis Borges (1890-1986)

voliš časove polutame
u kojima senke prigušuju
korake i pepeljaste ulice
postaju drhtava nadolazeća
slutnja
što poput hedere helix puza
naniže
niz kulise predvečerja
letargija obuzima beograd
i njegove besmrtne reke
hvataju se za poslednji
usukan i crven
pramen sunca
dopuštajući gradu da domašta
svoju istoriju peska
i močvara
dok sa severa nadiru 
spokojstva ravnice
s mrkim lakonogim ždrepcem
i njegovim jahačem
s obećanjima toplog
mirisnog hleba
sa istoka
namrgođenog i zaboravnog
noć već svrdla i produbljuje 
periferiju
a na jugu prestaju
da se nadmeću kavgadžijski 
raspoložena truba sa blagim
udarima batova hrama
na zapadu kašljucaju
oprezni i nezgrapni
oblaci zagrcnuti dimom
i grozničavim pevanjem ptica
pred san 
kažeš igrao si 
čoček i kuček da se oslobodiš 
preopširnosti dana 
proučio ponašanje vetra i vode
za rustičnu poeziju 
sa urbanim metaforama
umetao četvorolisnu detelinu
među stranice albaharijevog mamca
ne bi li se primila i pio od šljive
rakije gutljaj po gutljaj 
da nanižeš sve golubije 
sate što se njišu 
na dvosekloj oštrici 
raskršća dana i noći

jagodanikacevic