UJED
Ima u nekima nešto od neisplakane, neutažene zloće neprilagođenih. Taj ujed. Tako iznenadan. Neko zlo drugačijih, neprihvaćenih. Krik patnika. Krik koji bi morao pomoći da progleda, da prohoda, da ustane. To je ujed vlastitih očiju, nogu kojih nema, tijela koje ne sluša, priča teško razumljivih. Trebao bi pomoći. A ne pomaže.
Isti krik kojim mladić gleda sreću svog najboljeg prijatelja s djevojkom, zatomljujući u sebi njegov miris i osmijeh. I sve u tišini. U potaji. Razliježe se taj krik krvotokom, žile bubre, ali ne odaju.
I ostaje samo taj ujed koji grune nekontrolirano. A zaboli. Obojicu.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: saraivor
- 26. 08. 2020 ob 11:00
- Prebrano 290 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 41.6
- Število ocen: 2
