URAMIO BIH SLIKU
Uramio bih
ravnodušje lijepih
listopadnih popodneva
kad u modrom beskraju
ne diše zemlja
Uramio bih sliku
da ne pobjeđuje vječni
šumor nad gradom
da ne zove zagonetnost puta
od prvog Sjemena
što istom emocijom
i kolijevku i grob
oblikuje
Da ne diše zemlja
da ne diše pitanje:
Na kojem će se svijetu
naše ruke sresti
uramio bih sliku
mirisom borova
ušćem koje kaplje
iz srca i makova
u kojima nikad
ne zalazi sunce
Večito traženje, večna žudnja i večita žeđ...
Zato se pesmama pojimo a ovo je jedna sa kojom možemo i da se opijemo...
Uramiću je noćas, divna pesma Mirko...
Lp. Dragana
lirična reka, ki preliva čez bregove življenja
Hvala, Dragana, igorj.
Pozdravljam vas:)
Ustavljanje časa, ki je ravno prav miren in spokojen, da bi trajal - pesem, v katere okviru bi se naselili tudi bralci, čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana.
Lp, Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 15. 08. 2020 ob 18:15
- Prebrano 491 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 116
- Število ocen: 7