PREOBRAŽENJE
„Očaj ega: žudeti za žudnjom“ – Esejistička srča "Misli na mene!", Lajoš Kesegi
leto na izmaku kao modrina
koja ostavlja peruniku, rđa
što se kruni sa katanaca
galaksija, u fatamorgani ćelavih
vrhunaca: peska, sazvežđa
ugašenih krvotoka, strugotina,
paučja krošanja krotkih
jablanova. uz put.
uz kuću
musava, blatom isprskana slika
drvoreda. nagotom mi ote
cvrkut,
ispod streha. nemir
i nada padalica, u krupnom
mehuru tišine.
zbog greha što izjeda kao mravlja
kiselina, đavolova
nestrpljenja pretiču
lepote neopisivog
mira dugih popodneva
Čudovito
Zmeraj znova me preseneti in začudi tvoj izraz in bogastvo besed.
lp
i
Draga Irena, hvala za utisak i lepe reči :*
lp, Jagoda
Pesem, ki jo beremo naslovljeno (uvodni citat) in ki z imenitnim podobjem pobriše vse zvoke (ptic, šuštenja) in prinaša (peščeno, zamazano) popoldansko sliko tišine ... čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana! :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 09. 08. 2020 ob 20:11
- Prebrano 570 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 179.31
- Število ocen: 10