Noć svu, noć noći svih,
bacaš koktele od magme i reči na kopilad moju i svoju,
ne znaš li:
žena tvoja biće đavolja trava paraplegična,
ćerka u crne velove prodana,
sin sažežen, starcima u šoping-mol kosti zazidane?

Život sav, život kružan ciklusa svih,
kičma moja gulag,
žilet-žica i dečaka dom,
pakao ma nebo, nebo
neka ispljune ti:
na tebe magma, na tebe kletva,
na kopilad našu muk strašni.

Iz rukopisa

Vladimir Vuković