Nikada više neću biti drvo
Gledao sam kako me sečeš
I bodrio te
Od mene sagradila si pticu
Duh čergara koji je tinjao unutar stabla
Probudila si
I sada rastem
Rastem u tebi
I rastem u sebi...

Nećemo pričati o ljubavi
To je otrcani kliše
Jer mi nismo za... samo ljubav
To je... To je tako malo
To je... Samo do kraja života
Ovo je za beskonačnost i još koji život preko

Ti ćeš ploviti rekama
I prosućeš u svakoj malo praha sa moje kose
Ti ćeš ploviti morima
I prolićeš u svakom po koju kap iz mog srca
Ti ćeš ploviti okeanima
I udahnućeš u svakom nepuna 5 grama moje duše
One ciganske

A ja
Ti si meni ostala pod prstima
Ja ću te vajati svakoga dana
Iznova i iznova
Voda u meni te je upamtila
Poprimila tvoj oblik
I sada strujiš kroz moje telo
Kroz ovaj um
I sve ono što odiše životom i smrću u meni

A ja
Verovaću u čuda
Verovaću da krv ima boju tame
Verovaću da se tamo u uhu krije taj glas
Koji sluti na povratak
Na priču koja nije ispričana do kraja
Evo, verovaću i da sve ovo nije tačno
Ako hoćeš tako
Verovaću i da nisam ciganin
Verovaću ti da lažem
I da sam sve samo sanjao
Jedino neću poverovati
Da nije bilo nezaboravno
Majka i čale da mi umru ako lažem

Bojan Tasic