Često sam otvarajući teške,

glamurozne prozore da bi u gomili

ugledao tebe, nevidljivu laiku;

posmatrajući sa strane

u odrazu stakla,

prepoznavao nepoznata lica 

obasjana, uspomenama.

I obilazivši bivša, divna mesta

davao ulicama izmišljena imena.

Nežne strukture, utekle iz pakla 

od sladunjavog, oštrog pepela i praha

padahu u krhkim dimenzijama 

na dve zamišljene svetlosne tačke;

kapi od sklerotičnih kristala, 

ujedahu, otežale podočnjake   

i blede kapke, golicajući nozdrve, 

žrtvi u stradanju, bistre i slane

prelepim, toplim višeglasjem ... 

dejanivanovic