U polumraku
dana koji
prolazi brže od pulsa
sunca
iznedrio se ljubavni zanos
ljubavni haos

Rekla sam
Sama sam i u svakoj
igri se borim
a želela bih da je igram
no nemam sad tu moć
da porodim strah
i da ga gajim kao titulu
izazova

Lomi se parče neba
i žulja nepce kao tužna reč

Nestalo je krvotoka u poljima sna
I dobro znaš
da ċe letnja prašina
pokupiti banalnosti
i možda mene sahraniti
u lokotu
oko guše čuvara snova

Tatjana M.