Htela sam jezero
onako naivno ti rekoh da vazduh miriše
na usnuli cvet

Poljubio si mi ruku
dok sam u iskopinama
pretke tražila

Šta je to što uzdahom vredi
više od jedne semenke
u kljunu naše ptice što se
razume u let i beskraj

A ne
a ne kao mi
što čekamo da moje traganje sazri
I sad vidim majku
koja me doji lepim rečima
njenu put nalik tek viđenoj breskvi
I vidim oca kako se ponosno drži
dok nasleđuje pušku od svoga oca
I vidim tetku koja pogaču deli na srca i na pola
Vidim sestru koja mi dolazi u san

U julu
Kada smo ležale na egejskom ċilimu
Nataša!
U tebe se svi zaljubljuju
rekoh onako sitna i sreċna...

Poljubio si mi ruku
kada sam rekla da je
malo vazduha u meni
da je ljubav svaki dan
hleb
biljka
osmeh
nada
malo lepe muzike za predvečerje u neizvesnostima

I nađoh oči svih predaka
koji bi voleli da nisam sama
Tako bar želim da ih usrećim

I da im kažem da se borim

Tatjana M.