Između datosti i kataloga snova
Između moći i moranja
Između ljubavi i navike
Između rađanja i smrti
Lebdi okolo njenih usta tanki osmeh
I gradi zagonetku

Donja usna hoće,  gornja zabranjuje
Svako iskakanje iz koloseka
A boja glasa daje čvrstoću stopalima
I siguran hod lavirintom

Ta žena prostor premerava empatijom
A vreme pretvara u iluziju
Kad gradi zamkove vilenjaka
Koje jutrom ostavlja ispod jastuka
I odlazi u džunglu grada
Da bude jedna od mnogih
Koji su pristali biti roblje tog dana

U sate predvečerja
Sa hlebom u rukama
Ona se vraća u školjku
Da ljubi i hrani decu
I prebrojava zvezde u njhovim očima

A onda žurno odlazi u bajku
I rađa
I snove i svet
I sebe sa tankim osmehom
Okolo usta

Sve do jutra.

Mikailo m.z.