Sada,

Kad si zbog njega zaboravila da se smeješ
I suze za njim ti teške kao olovljike i vuku zemlji,
Zemlji Zoe
U koju ćeš mene telesnu pokopati,
Reci mi,
Zar ljubav ubija draga,
Zar ne vidiš da te ne voli
Jer ubio je tvoj smeh
I tvoj strašni plač mu ne znači ništa
Ako više tuguje nad uginulom kućnom kanarinkom
Nego nad vaše četiri uginule ljubavničke godine.

Nesrećna moja iz drugog plana,
Pitam se
Jesi li i ti njega volela
Ili sliku koju si o njemu stvorila stihovima
(Ti ustvari voliš svoje pesme)
I ako mi kažeš da umireš zbog ljubavi i njega,
Ne verujem ti:
Ne može se voleti svoja smrt,
Pogledaj ga bolje pesnička dušo u meni
Progledaj Zoe!

&

Progledala Neno,
Videla ga kakav jeste
I umrla
Kao kanarinka...

Više nemam o čemu pesmu
Ni šta da volim...