REQUIEM ZA KANARINKU I LJUBAVNICU (ZOVEM SE ZOE)

 

Ali Zoe,
Zar zaista ne vidiš (ili ne smeš da vidiš)
Da to više nije ljubav (ako je ikad i bila)
Jer odavno,
Nema žubora tvoga radosnog smeha
Kad si se smejala zbog radosti življenja
Zbog njega,
Nema ni zanosnog ljubavnog plača do iznemoglosti
Kad se plače radi lepote plakanja
Suzama lakšim od puhora maslačka
Bez njega ( kad nije tu)...

 

Sada,

Kad si zbog njega zaboravila da se smeješ
I suze za njim ti teške kao olovljike i vuku zemlji,
Zemlji Zoe
U koju ćeš mene telesnu pokopati,
Reci mi,
Zar ljubav ubija draga,
Zar ne vidiš da te ne voli
Jer ubio je tvoj smeh
I tvoj strašni plač mu ne znači ništa
Ako više tuguje nad uginulom kućnom kanarinkom
Nego nad vaše četiri uginule ljubavničke godine.

 

Nesrećna moja iz drugog plana,
Pitam se
Jesi li i ti njega volela
Ili sliku koju si o njemu stvorila stihovima
(Ti ustvari voliš svoje pesme)
I ako mi kažeš da umireš zbog ljubavi i njega,
Ne verujem ti:
Ne može se voleti svoja smrt,
Pogledaj ga bolje pesnička dušo u meni
Progledaj Zoe!

 

&

 

Progledala Neno,
Videla ga kakav jeste
I umrla
Kao kanarinka...

 

Više nemam o čemu pesmu
Ni šta da volim...

nenamiljanovic

Komentiranje je zaprto!

nenamiljanovic
Napisal/a: nenamiljanovic

Pesmi

  • 13. 05. 2020 ob 10:38
  • Prebrano 124 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 57.2
  • Število ocen: 3

Zastavica