Mesecima se o tebi govori
osluškuješ, prihvataš, odbacuješ
dođe dan kada
izađeš na scenu
gromki te aplauz
pretvori u bubamaru
prelistavaš stranice scenarija
levo krilo desna noga desno krilo oči
uskočiš u hrizantemu
onjušiš uspraviš se
padneš kao lopta
iz gume izvučeš nešto dužu njušku
lizneš bedra i potražiš potok
oslikano lice ljupkoga srndaća
na udarac gonga istegneš kopita
pojuriš šumom punom divljih svinja
zmijâ, tankokrilih pčela
šaptač s ugla čita roman po uputstvu
zagazi smelo ne predaj se
tvoja je uloga
imitacija u
skladu
***
opet aplauz ne klanjaj se
nemoj!
to će učiniti
svi iz prvog reda
na tebi je samo da odigraš do kraja
posle bisa
žao mi je žao!
nekad bisa nema
stojiš u tami
zavesa se spušta
preko tebe iza
zavisno od broja prodatih
karata
u načelu
novine će objaviti skoro
tog i tog dana, u toliko sati;
s ljubavlju
niko

Marina Adamović