U doba korone(krune), umro je Peđa King(kralj), prekjuče, pedeset prva, život je mrva, i nema više, brata, komšije mog, i nema više, ni koraka dalje. Svirao je solo, električnu gitaru, lep ko ikona, ko Pol Makartni, da sad pustim suzu, ne mogu, pusti je ko staru ploču Bitlsa, noćas ti. Pamtim ga po osmehu, pamtim ga po šali, tražio je u votki utehu, eh moj Peđa King, svima, sada hvališ. Ljudi se sete tek kad odu dragi, sačuvaj nam Peđu Kinga, bože dragi, ti u sećanju u pesmi u osmehu u šali, eh moj Peđa King, sada svima, hvališ. 

Dusan