Kuda si koračala tim nogama
Kakvim blatom
Ne pitah
Kakve svetove nosila na tim rukama
Njima, koga volela
Ne pitah
Ko je rosio te divne oči
Kakvim kišom ili grehom
Ne pitah
Ko je tome svemiru, umu tvome
Haose poslao
Ne pitah
Ni snove ko ti rušio
Ni ko te vozovima nagnao
Ni ko se sladio
Ni ko gadio
Ne pitah...

Htedoh kal sa tvojih cipela
Suzama svojim spirati
Ljubiti ta stopala raskrvavljena
Htedoh te nežne ruke staviti na svoje grudi
Tu da im toplo bude
Tu da im dom bude
Tu da snove ostvare svoje
Godinama što im klizahu međ' prste
Kao pesak...

Htedoh ti rosu ispod očiju
U osmeh pretvarati
Svejednost ti ubiti
Htedoh ti biti vino i nafora
Htedoh biti nedeljno jutro
Svaki Božji dan...

Htedoh ti taj haos u glavi urediti
Složiti ga kao slagalicu
Zlobnicima rugalicu
Tvoj da budem mir
Naš da je celi svemir
Htedoh u nutrine tvoje kanuti kap ljubavi
Da se vozovi svi zaustave
Da red vožnje izgube
Dok smo živi da ne odeš
Da ne putuješ...

Htedoh ti reći koliko sam mali
Da osetiš tu veličinu
Pogled kad se svede na pedalj iza tela
Na tik ispod kože
Kad se račun svede na zagrljaj
Kada razlog nije potreban
Jer zagrljaj je razlog
Sam po sebi...

Htedoh ti biti san
U koji ćeš jednom ući
U kom ćeš se izgubiti
I želeti da traje...
Eto toliko, samo da znaš
Ako jednom poželiš da svratiš na zauvek
Ponovo....

Bojan Tasic