NIKADA NIJE KASNO

Gde su nestala tvoja deca, Moj Bože?
Ili si ih samo sakrio pod svoje skute,
dok ne budu mogla sama da koračaju.

Davno je bilo kada su rođena.
Možda bi mogao da ih pustiš
da pevaju i igraju tvojim livadama
i učine ih da procvetaju
kao što hiljadama godina nisu!

Ili su možda tu, ali ih može čuti
samo tanano uvo trubača u belom.

Zasvirajte jače!
Otvorite nam srca!
Da se potopimo u njih.
Ne čujemo dobro od siline misli
koje nam pune glavu
i ne daju da odemo na mesta
na kojima nikada nismo bili.
Da pomognemo onima
kojima nismo stigli...

Ali još nije kasno!
Ako si Ti mogao da napraviš zvezde
vodeći ljubav sa tamom.
Možemo i mi iskre zadovoljstva
u nečijim očima.

(2008)
---

NIKOLI NI PREPOZNO

Kam so zginili tvoji otroci, moj Bog?
Ali pa si jih samo skril pod svoje okrilje,
dokler ne bodo zmogli sami korakati.

Dolgo je od tega od kar so rojeni.
Mogoče bi jih lahko pustil
da pojejejo in plešejo po tvojih livadah
in jih naredijo razcvetene
kakor tisočera leta niso bile!

Ali pa so mogoče tu, ampak jih lahko sliši
samo rahločutno uho trobentača v belem.

Zaigrajte glasneje!
Odprite nam srca!
Da se potopimo v njih.
Ne slišimo dobrega od siline misli,
ki nam polnijo glavo
in nam preprečujejo odditi na kraje
na katerih nikoli nismo bili.
Da bi pomagali tistim,
ki jim nismo uspeli ...

Vender še ni prepozno!
Če si bil ti zmožen narediti zvezde
ljubeč se s temo,
smo tudi mi iskre zadovoljstva
v nekogaršnih očeh.

(2008)

Branko Baćović