MUK KURZIVNE KIŠE
Šutim.
Kao kišni dan.
OW broji laste. Kojih nema.
Čudi se.
Jer već je proljeće.
Tihujem.
Sipi.
U ljepoti zajedničkog šapata
pločnik se njiše
kao rasuti dani
negdje u dubini vidika.
OW sanja kako ponovno progovara
bešumna plava ptica:
Ako smo budni kaži mi
kad smo postojali mi...
Ne sanjam. Šutim:
Ako smo budni gdje su
jutarnji vlakovi
što sat po sat odnosili su
našu mladost...
Neka sipi.
Tiho je pa su zidovi glasniji:
Možda je samo u nama
postojalo vrijeme.
I bez nas otputovalo.
Izvanredna poezija koja je nadrasla vrijeme i njegove sublimate.
Mirko, u ovoj pjesmi sva je punina tvoga talenta.
Naklon meštre za ovo, ali uistinu naklon!
Hvala ti, Nikita.
Srdačan pozdrav iz SA
ko me sprehajaš
na obronkih nostalgije
tihujem tudi jaz
Igorj, pozdravljam te i zahvaljujem titrajima istih ili sličnih valnih dužina.
OW (ki ne vemo točno, kdo je, si pa mislimo), ta kurzivni dež in občutje nahajanja v brezčasju - imenitna pesem ... čestitke,
lp, Ana
Hvala najljepše u odabiru, Ana!
lp, Mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 18. 04. 2020 ob 17:13
- Prebrano 523 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 125.93
- Število ocen: 8