Slučajno je sretoh između dva stiha
i opijen krenuh da joj pesme pišem,
ona tako lepa, nasmejana, tiha
ja je samo gledam i setno uzdišem.

Pod prozor joj onda odem u predveče
da joj  tiho pevam pesmu napisanu
dok zvezde trepere ti sijaj, meseče,
odvedi me pravo u noć već besanu.

Mahnuće mi krišom, sa prozora, ona
da ne vidi niko  poruku što šalje
nasmejana poput kraljice sa trona
Pogledom će reći - lepo, pevaj dalje.

Pokorno ću onda, da bi srećna bila
nastaviti ovu pesmu do beskraja
niza od stihova za tebe je - mila
daj mi samo sekund iz očiju sjaja.

Poljubićeš potom maramu od svile
i kroz prozor onda pustiti nehajno
Tvoje su me usne tako opčinile
tragove karmina ljubiću potajno.

Кad zora zarudi i petli zapoje
kroz prozor ću tiho da do Tebe dođem
ružu da ostavim dok se snovi roje
i srećan  zbog tebe u novi dan pođem.

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)