Ponekad u mojim mislima...

kad zaželim da se vratim

i da se prošetam ulicama Londona,

bojim se, bojim...

da se neću moći vratiti nazad.

Tražeći tragove moje

zauvek propale mladosti

i izgubljenih snova

u zagrljaju osećanja, prelazim

polako preko mosta reke Themse

ostavljajući nevidljive

tragove prošlosti za sobom...

Stojim na ulazu u Waterloo station

kao siroče sam…

gledam i vidim kako sunce zalazi

i kao da u meni osećam

neki tihi ritam

odjeka moje propale generacije...

Da li i danas pada kiša u Londonu?

A ja nemam kišobrana.

Da li ću i danas biti mokar i pokisao

ko onoga oktobarskog dana

godine gospodnje 1972.

London, oktobar 1972

Korponai Ivan