Dobro je kada se setiš kako su igrale senke na zidu
Dok smo tražili mesta na telima koja još niko nije dodirnuo pre
A napola pojedene jabuke
Čiju bi slast zamenio ukus uzavrele kože
Dobijale mrko žutu boju do jutra

Dobro je kada te ukradem od noći
Stavim na rame i odnesem na neko začarano mesto
Gde se mesec, talasajući vodu, preliva u hiljadu nijansi srebra
Gde se bude sećanja I dodiri
Za sva ona mesta koja smo nekada istraživali

Dobro je što smo isti slobodni strelci
Što stojimo čvrsto ispod svojih srca
I što nam vode teku u istom smeru
Prelamaju se istim okukama
I slivaju u isto more

Dobro je da si sada tu...