SEĆANjE NA SEBE (FRAGMENTI)
U svemu
U čemu sam ti se rodila na početku
Polako
Nestajala sam
Iz rumene sumaglice kad se rađa dan
U pet ujutru u junu
Ne čuješ mi glas
U pesmi tek probuđenih plavih ptica
Nad rekom tvoga grada
Kojom sam tekla kao tvojim krvotokom
Niti mi prsti nežno dobuju s kišom
Po platnu kišobrana
Pod kojim koračaš ulicom u dvoje a sam
Sa mnom u mislima
U porodičnom hlebu i skrivenom pitanju
Da li je jela moja daleka
Ne zapinjem u grlu
I ne sapinjem ti košulju i kožu
Tesnu i vruću
Na misao o tajno razmenjenim rečima u noći
(tim zvučnim talasima
u koje stanu svi neispunjeni dodiri)
Ishlapila
Iz graške tvoga znoja
Koji te oblije na trenutnu želju za mnom
Umrla u svemu
U čemu ti i dalje živiš u mome svemu
Postojim
Kao sećanje na sebe samu
U damarima tebe u meni
Kojim odbrojavaš vreme
U kom me neće biti ni u tragovima života
Ako iščezneš iz mene
U neljubav
I samozaborav
Poslano:
28. 02. 2020 ob 14:12
Spremenjeno:
28. 02. 2020 ob 14:14
Nemam reći, toliko je moćno osećajima.
Občutje zavrženosti in spominjanje sebe v nekem oddaljenem času in odnosu, skozi katerega se p. s. edino počuti živega ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 28. 02. 2020 ob 11:54
- Prebrano 383 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 112.39
- Število ocen: 5