Sakrivena ispod stola u uglu, sklupčana,

u poderanim crnim čarapama;

Sedela je bleda devojčica jedna ... po leđima njena

kosa razbacana, rasula se, neugledna.

Mršavim rukama obgrlivši nežna kolena, izgrebana;

kao mlada biljka što drhti na vetru, usteptala,  

zagledana u duboku tamu krupnim, uplašenim očima .

Krhko nevino biće, zatočiše u strašnoj visokoj kuli,

zamka na strmoj litici, sa tri vrha i bujicom mutne vode,

što je okolo tekla. Čas se ulivala u hladno uzburkano more,

kroz odvode u podnožju, ili se vraćala natrag iz samog mora

iznenada, kroz uske procepe mračnih otvora,

da ispuni kružne kanale za snabdevanje grada.

Pitala je: Zašto?

Kleknuvši pokorno pred strogog gospodara;

odgovora nije bilo dugo, vladala je tama, i muk.

Oholo more ključalo je grubo, dok bi ćudljivi vetar proizvodio huk.

Nevoljno se budila bez vidljivog znaka, ptica na prozoru,

svetla običnog dana; što jasno odvaja,  

tamu od sjaja.

Sve dok ledenog jutra jednog, uz snežni dah i škripavim hodom

ne naiđe hitro žena, tankih veđa u svetloplavoj haljini ,

golih leđa. Hodnikom širokih lukova predugačka haljina od svile

vukla se za njom, hrapavim kamenim podom.

Ispuštajući nerazgovetne krike, glasove jezika čudnog,

što su sve više ličili na galamu gomile, koja se orila.

Lica pokrivenog crnom maskom, streljala je zlim

pogledom okolo, kroz uske proreze za oči drsko.

Jedva se razabirahu iz daljine, reči

što je ta neprirodno moćna žena zborila;

kad naglo zastade, te sjajnim užarenim mačem,

devojčicu kroz srce probode :

Znaj, nije tamničaru stalo, do tvoje slobode!

dejanivanovic