CRVENA KIŠA

Zvuci razuzdanih noći paraju mi uši

Izlazim iz podzemlja i promatram svijet

Oči su mu tako tužne

Pognute glave skrivam se u nasmijanoj gomili
Više ne prepoznajem lica onih
koji su me čekali kad bih ostao bez daha
u ovoj utrci bez smisla

Moram pobjeći

Odlazim na pučinu
i poput starog jedrenjaka
čekam vjetar

Još sam tu
Moja su jedra prepuna rupa

I ne preostaje mi ništa drugo
nego pozvati crvenu kišu
da ispere ovaj suludi svijet

jer vani je sve hladnije
maleni i nježni neće preživjeti

Speculum

Ana Porenta

urednica

Poslano:
17. 01. 2020 ob 15:19

Stiska sodobnega človeka, ki izhaja iz opazovanja (samo)uničevanja odnosov, življenja, planeta ... čestitke,

Ana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Speculum
Napisal/a: Speculum

Pesmi

  • 14. 01. 2020 ob 11:58
  • Prebrano 118 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 80
  • Število ocen: 2

Zastavica